Nisam mogla a da ne napisem post o danima koji su za nama.
Znam da je ovo tema o kojoj se prica svugde. Tako i treba da bude. Treba nasa solidarnost da traje.
Ne zelim da kopiram medije. Uz duzno postovanje svih ja sve radim iz svog ugla.
Pre svega zelela bih da zamolim da posaljete sms na 1003.
Ja sam imala srece pa zivim dalje od mesta u kojima se desila evakuacija stanovnistva. Tacnije zivim u blizini reke Topciderke. Komsije koje su imali tu nesrecu da im reka poplavi kucu su privremeno bili u centrima za evakuaciju. Ali opet sreca u nesreci radi se o malom broju domacinstva. Na ulici se mogao videti namestaj, elektricni uredjaji, decije igracke itd.
Pomoc je stizala svakodnevno. Neke situacije poput placa dece, jurnjavina za kamijonom u kojoj se nalazila humanitarna pomoc i slicne zaista nisam mogla da fotografisem!
Vodjena tim prizorima zapitala sam se "Kako li je zenama?". Zena u svakoj neprilici i muci mora biti zena i zena mora da pomogne zeni!
Vodjena tim mislima odmah sam u kutiju od cipela stavila sve neophodne stvarcice koje jednoj zeni trebaju da bih bila lepa ( ukosnice, cesalj, sampon, sapun...).
Evo fotografija:
No comments:
Post a Comment